Kod pripremanja sokova i sirupa, najčešće se u domaćinstvima pripremaju sirup i sok od šipka, bazge i raznih bobica. Ako ste ljubitelj slatkih pića, a želite da budete sigurni da u organizam unosite zdrave hranljive materije i vitamine, ove godine pripremite domaći sok ili sirup od različitog voća.
Za pripremu sirupa i soka neće trebati mnogo vremena ili sastojaka, a mogu se koristiti bilo koje sezonsko voće, sveže ili smrznuto, pa čak i kombinovati razne vrste voća. Domaći sirupi i sokovi ne sadrže konzervanse, dodatne arome ili boje, što im nutritivnu vrednost čini značajnom.
Kako se pravi sok
Proces pripreme sokova
- Sok od aronije
- Sok od breskve
- Sok od brusnice
- Sok od celera
- Sok od cvekle
- Sok od dunje
- Sok od grožđa
- Sok od jabuke
- Sok od jagoda
- Sok od kajsija
- Sok od koprive
- Sok od kruške
- Sok od kupina
- Sok od limuna - limunada
- Sok od mandarina
- Sok od nane
- Sok od paradajza
- Sok od pomorandže
- Sok od ribizle
- Sok od šargarepe
- Sok od šljiva
- Sok od višnje
- Sok od zove
Prirodni voćni sokovi sadrže veliki udio vitamina iz voća, a pravilnim pripremanjem zadržaćete ukus, boju i miris svežeg voća. Da bi dobili prirodno gust sok, važno je da količina očišćenog voća ide na približno 40% količine vode koju dodajee. Šećer se dodaje u odnosu 100 g na 1 litar vode.
Sok se dobija ceđenjem voća, dodavanjem male količine šećera i vode i pasterizovanjem ispod tačke ključanja. Šećer u sokovima nije potreban i u većini slučajeva služi za ublažavanje kiselosti ili kao prirodni konzervans. Dodaje se radi poboljšanja ukusa, a slatki voćni sokovi od grožđa, jabuka i krušaka obično se pripremaju bez dodavanja šećera. Kašasti i bistri sokovi koji se ne razblažuju vodom pre posluživanja važno je pasterizovati nakon pripreme da bi se izbeglo kvarenje i omogućilo duže skladištenje.
Ako oprano voće prethodno zamrznete i ostavite u frižideru da se odmrzne 1 – 2 dana pre pripremanja soka, lakše ćete da iscedite sam sok iz voća. Tokom odmrzavanja će se veći deo voćnog soka iscediti iz samog voća, a preostalo voće će trebati procediti kroz cediljku ili kroz gazu. Bez obzira na proces ceđenja, sok je uvek potrebno dodatno procediti kroz gazu. Standardni odnos pripreme voćnog soka je 1,2 kg šećera po1 litar soka. Po ukusu možete da dodate limunsku kiselinu ili ceđeni limunov sok.
Kako se pravi sirup
Proces pripreme sirupa
Sirup je kašast, bistar ili gust voćni sok kuvan sa većom količinom šećera od običnog soka. Većina se priprema od bobičastog voća, kao šta su maline, kupine i borovnice. Može se kombinovati i nekoliko vrsta voća, prema ukusu.
Ono što razlikuje sok od sirupa je to da se sirup dalje razblažuje vodom, dok se sok odmah pije. Sirup sadrži veću količinu šećera koji se, kada se skuva sa voćem, pretvara u gustu, slatku tečnost koju je gotovo nemoguće popiti bez dodatka vode. Kada se dodaje u većim količinama, šećer u sirupu ima dejstvo da očuva svežinu voća i zimnicu od kvarenja, a kratkim kuvanjem sirup zadržava svoju prirodnu voćnu boju i ukus.
Za izradu soka može se kuvati ili sam sok ili voćna kaša sa pulpom uz dodatak šećera. Nakon kuvanja, sirup se procedi kroz fino cedilo ili gazu i sipa u sterilizovane boce (proces sterilizacije flaša možete da pogledate ovde).
Pošto se većina sipa rashlađena, potrebno ih je dodatno pasterizovati da bi se sprečilo kvarenje, a pasterizaciju zimnice koji se čuva u staklenim flašama možete kuvati u vreloj vodi.
Voćni sirup je lakše napraviti od pasterizovanih sokova, a u proseku se dodaje 1 - 1,5 kg šećera na 1 kg voća. Kuvajte veoma kratko, otprilike 5 - 15 minuta, ovisno o količini voća i sirupa i vruće sipajte u vruće flaše koje odmah posle punjenja zatvorite čepom. Sirupe ne treba kuvati duže od vremena navedenog u receptu, jer se produženim kuvanjem gube vitamini i aroma.
Obično se sipa u tamne flaše, ali ako ih nemate, umotajte ih u novinski papir. Posle otvaranja, sirup se kvari sporije od soka, ali kao i ostale zimnice, nakon otvaranja, potrebno ga je držati u frižideru.
Foto: Joseph Mucira / Pixabay