Svaka iskusna domaćica već ima svoj provereni recept za džem, ali da li ste razmišljali o tome da promenite pristup i napravite džem koji se razlikuje po izgledu i ukusu i tako na svoj sto stavite sveže, nove ukuse? Slede provereni recepti za pripremanje domaćeg džema od raznih vrsta voća koji će obradovati sve koji ga probaju.
Mnogi ne znaju razliku između džema, marmelade i pekmeza, a pošto mnoge klasifikacije nalažu da se za prodaju marmelade koriste samo proizvodi napravljeni od citrusa, odnosno mandarina, limuna, pomorandže i limete, pa su proizvođači prisiljeni da svoje marmelade od drugog voća preimenuju u džemove.
Šta je džem
Džem je voćni namaz koji se pravi samo od jedne vrste oljuštenog ili neoljuštenog voća, a komadići smeše moraju da budu jasno vidljivi nakon kuvanja. Za razliku od marmelade i pekmeza, džem je mnogo najslađi, a važna karakteristika je ta da količina šećera mora da bude jednaka količini voća koje se kuva, pa tako na 1 kg očišćenog voća ide 1 kg šećera.
Džem sadržava veće, pa čak i nedovoljno, skuvane komade voća kojim se na prvi pogled jasno vidi od čega je napravljen. Kuva se celo voće koje se mora osetiti “pod zubom” kada se konzumira. Šećer se može zameniti agar-agarom ili veštačkim zaslađivačima, ali ako se kuva voće koje je već prirodno slatko, šećer vam ponekad nije ni potreban, a ako ne stavljate šećer dobićete potpuno prirodni džem.
Takođe odgovarajuću geliranu konzistenciju sa nekoncentrisanim voćnim pireom ili mesom jedne vrste voća. Ali danas se mešaju i rade razne kombinacije voća, zbog čega domaći džemovi imaju nove ukuse. Ove slatke zimice bogate su komadima voća koje volimo da namažemo na hleb, koristimo ih u pripremi kolača i poslastica ili čak jedemo kašikom.
Kako se pravi džem
Proces pripreme džemova
Tradicionalni recept za džem je najlakši za pripremu, a sve što vam treba je šećer i voće. Šećer alternativno možete da zamenite agar-agarom ili stevijom.
Vrste voća od kojih se pripremaju džemovi može da bude sveže ili smrznuto, u obliku pirea ili kaše. Pire se sastoji od jestivih delova voća pasiranih u glastu smešu dok se kaša sastoji od celog, seckanog i presovanog (ali ne pasiranog) voća, a obe vrste se mogu konzervisati konzervansom ili toplotom.
Prilikom pripreme džemova posebna pažnja se posvećuje samom procesu pripremanja. Kuvanje šećera i voća, uz dodatak limuntusa, limunske kiselina i pektina vrši se na nižim temperaturama kuvanja, čime se bolje čuvaju prirodna aroma voća, boja i sadržaj hranljivih materija koje sadrži.
Vreme kuvanja zavisi od količine, veličine i vrste voća koje se kuva. Da li je džem gotov možete da proverite tako što ćete malu kašičicu smeše staviti na tanjir i pustiti da se potpuno ohladi. Ako se smeša zgusnula, džem je gotov, a ako primetite da je i dalje redak, džem treba još kuvati.
Kada je džem gotov, vrućeg ga sipajte u sterilisane tegle (pogledajte postupak sterilizacije tegli ovde), okrenite naopako da bi se stvorio vakuum, po potrebi zamotajte ćebetom ili peškirom i ostavite da se potpuno ohladi na sobnu temperaturu. Budući da se termički obrađuje kuvanjem, pasterizacija džema nije potrebna, ali ako želite da izbegnete kvarenje, džemove možete pasterizovati ili im dodati konzervans tokom kuvanja.
Foto: meineresterampe / Pixabay