Šta je slatko
Slatko je zimnica napravljena od latica ruže ili različitih vrsta voća i tradicionalno je srpsko, makedonsko i bugarsko jelo. Slično je kompotu i džemu, a može se koristiti gotovo svako voće, kao šta su trešnje, šljive, borovnice i šumske jagode. Uglavnom se koristi kao preliv za vafle i sladoled ili za punjenje palačinki.
Slatko je tradicionalno jelo poznato još pre stvaranja Jugoslavije. Ranije su sve goste u bugarskim i srpskim domovima dočekivali kašikom slatkog i šoljom vode. Posebno dragi gosti ponuđeni su dva puta, iako je svaki gost sam mogao da traži "više", samo da pohvali domaćicu. Za drugu degustaciju morala se koristiti nova kašika, a traženje treće, ako nije ponuđeno, smatralo se neprikladnim ponašanjem, iako je to obično bilo dozvoljeno. Alternativno, na isti način, gostima je ponuđen med ili je zatraženo da izaberu med ili slatko.
Pre stvaranja Jugoslavije tradicija slatkog bila je uobičajena i rasprostranjena samo u istorijskoj Srbiji, južno od Dunava i Save, a nepoznata u Vojvodini i drugim delovima Austrougarske. Ali posle stvaranja Jugoslavije, popularnost slatkog rasla je neverovatnom brzinom i proširila se na sve oblasti bivše Jugoslavije.
Kako se pravi slatko
Proces pripreme slatkog
Najpopularnije vrste slatkog su one od celih jagoda, nezrelih šljiva ili trešanja. Takođe se može koristiti i drugo sveže voće kao što su lubenice, trešnje, maline, crvene ribizle, kupine, breskve, kajsije, pa čak i latice ruže. Ako se sprema slatko od šljiva, u smešu se mogu dodati polovine oraha i bademi, ili se orasi mogu utisnuti u same šljive, koje „zamenjuju“ koštice u ovom desertu.
Godinama su se neke vrste voća pokazale boljim i pogodnijim za pripremu ove zimnice, kao šta je rabarbara, koja se u Srbiji retko gaji. Mogu se koristiti i smrznute bobice i voće, ali u skladu s tim treba da se prilagodi količina vode i vreme kuvanja.
Priprema se kuvanjem voća u šećernom sirupu, a priprema šećernog sirupa jedna je od najjednostavnijih metoda za konzervisanje voća. Sadrži 3 sastojka: limuntus ili limunov sok, vodu i šećer, a u zavisnosti od namene možete se dodatno aromatizirati likerima ili slatkim rakijama, ekstraktima i bojama.
Iako ne postoji baznu recept za pripremanje šećernog sirupa, jer količina šećera zavisi od slatkoće voća, ipak se za osnovu koristi da se na 5 kg voća kuva sirup od 1 litre vode, 750 g šećera i ceđenog soka jednog limuna ili 1 mala kesica limunske kiseline. Šećer, limun i voda se pomešaju i kuvaju dok ne zavre plus dodatnih 10 minuta da se ugusti. Zatim se dodaje voće i kuva 10 - 15 minuta (u zavisnosti od vrste voća koje kuvate). Skloni sa šporeta, sipa u sterilisane tegle i zatvara.
Po želji se može pasterizovati, ali pošto šećer ima funkciju prirodnog konzervansa, dodatna pasterizacija nije potrebna.
Foto: Michal Jarmoluk / Pixabay