Dunja je voće prijatnog i pomalo oštrog ukusa, zbog čega se najčešće koristi u pripremi slatkih zimnica, a posebno je popularno slatko od dunja koje su i naše bake pravile. Kuvana, ukusna, mirisna i bez komadića voća, dunja se pretvara u idealan namaz koji će obožavati sve generacije.
Zimnica od dunja
Uspeli smo da prikupimo sve tradicionalne domaće recepte za pravljenje raznih slatkih zimnica od dunje, a vi samo treba da odaberete šta želite da probate.
Priprema dunja
Mnogi će se složiti sa nama kada kažemo da pravljenje zimnice od dunje uopšte nije teško, a onaj momenat kada otvorite teglu domaćeg namaza od dunja ili slatko, imaće mnogo prijatniji ukus od bilo čega što ste ikada probali iz prodavnice. Ako odaberete kvalitetno voće dobićete zdravu i ukusnu zimnicu kojom ćete moći dugo da sačuvate prijatne ukuse ove voćke.
Dunja može da se konzerviše u jednostavnom šećernom sirupu (rastvoru), možete od nje da pravite marmelade ili džemove, a ako ju pomešate sa šećerom i vodom dobićete ukusan sok u kojem ćete moći da uživate tokom cele godine. Ako ju pripremiti po jednom od naših recepata, imaće vek trajanja od 12 - 18 meseci, a osim čuvanja u frižideru ili drugom sličnom mestu, ne zahtevaju posebnu pažnju.
Ono šta je najvažnije u pripremi dunja za zimu je sam odabir voća, jer kada je u pitanju dunja, ona uvek mora da bude slatka i nezrela, jer ako ju uberete prezrelu, nećete se usrećiti. Kao i kod krušaka, bresaka ili jabuka, dunja se uvek bere nedozrela i ostavlja na raznim mestima da potpuno dozre (sećate se dunja kačenih po ormanima naših baka?) Pravilna zrelost dunje za konzerviranje je veoma važna za konačni kvalitet proizvoda jer utiče na aromu, ukus i boju.
Ako se slučajno nađete sa već zrelim voćem, ne očajavajte, možete ju pojesti svežu ili skuvati za ukusan kompot. Voće ne sme da bude kašasto, ali ni pretvrdo. Berite ih zelene i ostavite da dozrevaju na tamnom i hladnom mestu barem 3 nedelje.
Kada je reč o samoj količini dunja koje se dobiju nakon čišćenja, možemo da kažemo da ćete okvirno dobiti 2 šolje rezane dunje od otprilike 1 kg neočišćene dunje, a u svaku zimnicu morate da dodate voćni sok ili rastvor vode i šećera jer ćete joj s tim produžiti vek trajanja. Na vama je da odaberete koji ćete metod konzervisanja koristiti. Šećer dodajte samo onda kada nije dovoljno slatka i trebate joj poboljšati ukuse, takođe pomaže u stabiliziranju boje i zadržavanju isečenog oblika plodova. Služi kao prirodni konzervans i pored njega uopšte ne treba da se dodaju nikakvi kupovni konzervansi. Rastvor šećera je mnogo jeftinija verzija, posebno ako nemate zalihe domaćeg soka od grožđa koji se najčešće koristi kao alternativa šećeru.
Dunje se lako ljušte običnom gulilicom za povrće. Uvek pre guljenja prepolovite plod velikim nožem. Obavezno proverite da je daska ravnomerno postavljena jer je dunja žilava i spušvasta i teško ju je seći. Secite ju na četvrtine, očistite unutrašnjost i maknite semenke. Takođe budite oprezni jer se sredina dunje teško seče.
Mnoge dunje se gaje organski i retko za komercijalnu upotrebu, pa očekujte nepravilnosti i neravnine na plodu. Očistite sve što vam se čini oštećenim. Posle ljuštenja i čišćenja, voće nasecite, stavite u veću posudu sa vodom i dodajte malo limuntusa ili soka od limuna kako bi sprečili da pocrni.
Imajte na umu da je kora od dunje puna pektina koji koristimo za dodavanje dodatne gustine pekmezima i džemovima, pa ju nemojte bacati već ju sačuvajte i koristite za kuvanje džemova, marmelada i pekmeza od drugog voća.
Sušenje dunja
Iako je dunja veoma slična kruškama, sušenje je drugačije od svih drugih načina sušenja voća. Plodovi su veliki i verovatno ih nećete moći osušiti bez dodavanja šećera. Rezane komade možete sušiti u rerni ili dehidratoru, dok se sušenje na vazduhu izbegava zbog količine soka koju sadrži i potrebno je dugo sušenje pri čemu pocrni. Takođe, ako temperature nisu dosledne i visoke, moguća je pojava plesni i kvarenja.
Očistite seme, isecite dunju na kriške, stavite u zdelu i pospite šećerom. Ostavite da stoji u frižideru minimalno jedan dan da se šećer rastopi i pretvori u sirup. Procedite kriške i poslažite ih na tepsiju od rerne na koju ste pre stavili pek papir. Sušite u rerni na 50°C otprilike 12 - 16 sati, u zavisnosti od debljine kriški.
Najidealniji način sušenja dunje je u elektronskoj sušari ili dehidratoru čime se uklanja vlažnost iz voća. Ovim metodom služile su se i drevne civilizacije koje su razvile sistem sušenja koji i danas koristimo, ali samo u modernizovanoj verziji - uređaju koji suši hranu. Za one koji se još nisu susreli sa dehidratorom, sušenje dunje može izgledati komplikovano ili nebezbedno, ali u poređenju sa konzerviranjem ili zamrzavanjem, sušenje dunje u dehidratoru je lakši metod. Osušene dunje ne treba spremati u frižider, čime se štedi dragocen prostor, i može se čuvati veoma dugo. Sam postupak pripremanja je isti kao i za sušenje u rerni, s tim što se kriške dunje slažu na tacne dehidratora, a temperatura se podešava prema uputstvima proizvođača dehidratora koji imate. Obično je to temperatura od 45 - 50°C.
Blanširanje dunja
Blanširanjem dunje pre nego što ju zamrznete zadržaćete joj boju, hranljive sastojke i ukus. Blanširanje je jedna vrsta metoda delimičnog kuvanja voća na pari ili u ključaloj vodi na nekoliko minuta i najčešće se koristi za “zatvaranje” ukusa voćke pre zamrzavanja. Blanširane i smrznute dunje mogu se kasnije i kuvati, a tekstura, boja i ukus su gotovo skroz očuvani. Blanširanje zaustavlja ili usporava delovanje bakterija i enzima koji negativno utiču na gubitak ukusa i boje nekog voća ili povrća.
U šerpi zavrete vodu i dodajte isečenu dunju na četvrtine (ili veće komade, u zavisnosti za šta su namenjene), u drugoj posudi pripremite led i hladnu vodu. Kriške dunje stavite u vruću vodu na 1 minut (za manje komade) ili 2 - 3 minuta za veće komade. Ove možete i da se poslužite sa umetkom za testeninu ili korpom za kuvanje na pari da bi lakše izvadili blanširanje dunje iz vrele vode i potopili ih u ledenu.
Izvadite dunje iz prokuvale vode i odmah ih stavite u posudu sa hladnom vodom da bi se zaustavio proces kuvanja. Ako koristite korpu ili umetak, jednostavno je izvadite i ostavite dunje na peškiru da se ohlade i osuše. Dunje je potrebno blanširati po malo jer će dodavanje velike količine rashladiti vodu. Morate ih kuvati polako i dodavati malo. Takođe ih možete zamrzavati odmah posle blanširanja.
Zamrzavanje dunja
Ono zašto su dunje odlične za pravljenje zimnice je zato što ih možete zamrznuti direktno ubrane sa drveta, ali da bi im zadržali što više hranljivih materija i ukusa, preporučamo kratko blanširanje. Ali ako ste u stisci s vremenom, nećete pogrešiti ni ako ih direktno zamrznete.
Dunje temeljito operite, bacite trule komade i oljuštite koru. Nikad ne bacajte koru od dunje jer je puna pektina i može da se koristi za pripremu džemova i pekmeza. Pošto dunja sadrži puno sokova, zamrzavajte ju po malo. Uzmite poslužavnik koji stane u zamrzivač, na nju stavite pek papir i poređajte kriške dunje u jednom sloju. Stavite u zamrzivač na 3 sata (zavisno o veličini i debljini komada), a onda prebacite u kese.
Ovako pripremljene i zamrznute dunje za zimu možete da koristite za sve slatke i slane recepte. Samo ih izvadite i direktno kuvajte ili pecite. Nemojte ih odmrzavati. Brzo se kuvaju, pa čak i zamrznute.
Foto: Markus Distelrath / Pixabay
Ostavite odgovor