Virak je neobična biljka poreklom sa Grenlanda i Evrope. Raste u hladnim regionima i otporna je na niske temperature. Pripada rodu Alchemilla koji obuhvata oko 300 vrsta, od kojih je većina jestiva. Pre se smatrala magičnom biljkom, a za jednu vrstu se verovalo da je deo magične supstance zvane filozofski kamen. Alhemičari su smatrali da kapi vode sakupljene iz njegovog lišća mogu neke metale da pretvore u zlato i izleče bilo koju bolest, zbog čega se i danas cene njegove zdravstvene prednosti.
Danas je veoma popularan u baštama, ali raste i na vlažnim poljima, šumama i planinama i slobodno ga možete sakupljati za sušenje. Često se koristi i u kulinarstvu, a najčešće se od njega priprema čaj.
Zimnica od virka
Listovi virka jedu se sirovi ili kuvani poput spanaća, a mogu se dodati u salate, supe, variva i sendviče. Obično se prerađuje sušenjem, nakon čega se služi kao čaj. Recepte za pravljenje čaja i drugih zimnica podelili smo u nastavku.
Čaj od virka
Od suvih listova i prokuvane vode možete da pripremite lekoviti čaj. Za pripremu biće vam potrebna šolja ključale vode i 1 kašičica osušenih listova virka. Ostavite smešu da odstoji 5 - 10 minuta i procedite. Dobijeni čaj popijte odmah nakon pripreme i ne ostavljajte ga da stoji još jedan dan ili da ga podgrevajte, a po želji možete da ga zasladite šećerom ili medom. Osim što se pije samo čaj od virka, može da se napravi i čajna mešavina i kombinuje sa kamilicom, žalfijom, nevenom i hajdučkom travom. Kombinovanje više vrsta lekovitih biljaka je korisno jer mu je tada lekovitost još veća.
Priprema virka
Virak cveta od maja do oktobra i tada ga je najbolje brati, posebno kada je u punom cvatu kada je najlekovitija. Cvetovi i listovi se mogu brati, a zatim sušiti ili natopiti raznim tečnostima da bi se produžio vek trajanja. Mladi listovi su bogati vitaminom C, a stariji imaju visok sadržaj tanina i gorkog su ukusa.
Raste na vlažnim staništima, na ivicama livada u polusenci, posebno na šumskim čistinama, travnjacima i poljima. Iako je samonikla biljka može se gajiti u sopstvenoj bašti, ali je najbolje brati je na mestima koja nisu u blizini naseljenih mesta i puteva.
Kada se pojave zeleni do žuto-zeleni listovi znaćete da je vreme za berbu lišća. Uvek berite samo listove i stabljike sa cvetom jer se koren ne koristi i nije lekovit. Biljka se ne čupa iz zemlje da bi sledeće godine imala priliku da ponovno poraste. Listovi se mogu brati i posle cvetanja, ali će tada imati manje lekovitih sastojaka. Takvi listovi ne pomažu u lečenju i ublažavanju raznih simptoma povezanih sa reproduktivnim zdravstvenim oboljenjima žena, već se koriste za probleme sa varenjem.
Nakon berbe, listovi se mogu, ali ne moraju, oprati u hladnoj vodi i staviti da se suše i potopiti u vodu ili alkohol. Nemojte ih brati ako pada kiša ili ako je u vazduhu velika vlažnost jer tada biljka sadrži mnogo vode.
Sušenje virka
Listovi i cvetovi se mogu sušiti kao i sve druge vrste bilja. Suvi listovi se koriste za pripremu čaja, a za pripremu 1 kg suvog lišća potrebno je ubrati 5 kg svežeg. Biljku je najbolje sušiti na vazduhu ili u dehidratoru, ali ako želite da osušite listove u jednom danu onda koristite rernu ili mikrotalasnu.
Sušenje na vazduhu
Listove treba sušiti na prozračnom i senovitom mestu. Tokom sušenja ne izlažite ih sunčevim zracima, jer utiču na boju listova. Ako ostavite listove da se osuše na suncu, požuteće i mogu da izgore.
Sušenje u rerni
Ovo je jedan od bržih metoda za sušenje. Zagrejte rernu na 45°C i poređajte u pleh obložen papirom za pečenje. Možete ih oprati u hladnoj vodi pre sušenja, ali ih je potrebno dobro osušiti pamučnom krpom ili papirnim ubrusima jer će se teže osušiti ako su jako mokri. Sušite ih oko sat vremena i proveravajte svakih 15 minuta i okrenite bar jednom.
Sušenje u mikrotalasnoj
Za sušenje listova lekovitog bilja nije preporučljivo koristiti mikrotalasnu, ali ako nemate drugog izbora, virak možete da sušite i na ovaj način. Operite i dobro posušite listove pre konkretnog sušenja. Stavite ih na tanjir u mikrotalasnu, uključite na najvišu temperaturu i sušite oko 10 sekundi. Tokom sušenja proverite njegovo stanje.
Ponovite proces sušenja dok listovi ne budu suvi i lomljivi. Izvadite ih iz mikrotalasne i ostavite da se ohlade i spremite u staklene tegle.
Sušenje u dehidratoru
Dehidrator je savršen uređaj za sušenje lekovitih biljaka jer uvlači vodu, a listovi zadržavaju sva lekovita svojstva. Rasporedite listove i cvetove na rešetke dehidratora, podesite temperaturu na 40°C i ostavite da se suše 3 - 4 sata. Svakog sata proverite koliko su suvi i smanjite ili produžite vreme sušenja po potrebi u zavisnosti od tipa dehidratora koji koristite. Suvo lišće i cveće čuva u posudama koji se mogu hermetički zatvoriti.
Mlevenje virka
Osušeni listovi mogu da se samelju i dodaju kao začin jelima, a virak se odlično slaže sa začinima poput hajdučke trave. Mleveno lišće se naziva prah i koristi se u svakodnevnoj ishrani. Nakon sušenja, listove možete samleti u mlinu za kafu ili u blenderu. Možete ih i iseckati ako ih samo protrljate među prstima, ali će vam tada prah biti grublji.
Ulje od virka
Ulje se priprema od svežih listova i cvetova stavljanjem u sucokretovo ili maslinovo ulje. Sve sastojke stavite u flašu i dobro zatvorite i ostavite da odstoji na suncu 7 nedelja. Zatim procedite ulje kroz gazu i čuvajte u tamnoj flaši dalje od izvora toplote i svetlosti. Ako ste ga dobro pripremili, biće crvene boje i moći ćete da ga koristite kao ulje za masažu ili negu kože.
Vino od virka
Vino od virka se priprema tako što se 50 g svežeg cveća prelije sa 1 l belog vina. Ostavite da odstoji oko mesec dana pa procedite kroz gazu, a po potrebi zasladite medom i sipajte u tamnu flašu. Čuvajte na tamnom i hladnom mestu, a nakon otvaranja čuvajte u frižideru. Ovako pripremljeno vino koristi se kao aperitiv pre ručka ili večere.
Liker od virka
Pored vina, natapanjem cveća može se napraviti i ukusan liker. Možete da koristite i suvo lišće i rakiju neutralnog ukusa, poput grejpfruta ili šljivovice. U rakiju stavite listove virka i limun isečen na kriške. Smešu je najbolje staviti u veliku teglu, zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 2 nedelje. Protresite teglu svaki dan, procedite rakiju i dodajte šećer. Ostavite sve da odstoji na suncu otprilike 3 dana. Okrenite teglu i protresite svaki dan. Dobijeni liker možete dodatno da procedite kroz gazu, sipate u tamne flaše i zatvorite.
Tinktura od virka
Od lekovitog alkohola i svežeg lišća možete da pripremite i tinkturu od virka. Listove isecite na male komade i pomešajte sa alkoholom. Sve dobro izmešajte i ostavite da odstoji 2 nedelje na hladnom i tamnom mestu. Procedite smešu i tinktura je spremna za upotrebu.
Skladištenje virka
Sveže listove i cvetove treba odmah po branju osušiti ili od njih pripremiti neki od napitaka, jer brzo uvenu i izgube svoju lekovitost. Možete da ih držite u frižideru 1 dan, ali kada ih izvadite mogu brzo da uvenu ili istrunu.
Osušeno lišće i cveće čuvajte u hermetički zatvorenim staklenim ili plastičnim posudama do 6 meseci. Nikada ih ne držite u kuhinjskim elementima ili u blizini šporeta jer mogu početi da se kvare. Virak u prahu sameljite pre nego što ga nameravate upotrebiti, jer ćete tako sačuvati što više lekovitih sastojaka. Mleveno lišće takođe treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama i na hladnom, suvom i tamnom mestu.
Ulje od virka se čuva u tamnim flašama, najduže 2 godine od dana pripreme. Vino je dobro konzumirati što pre, ali možete da ga čuvate i do 6 meseci u tamnim flašam na tamnom i suvom mestu, a nakon otvaranja čuvajte u frižideru. Liker od virka ima vek trajanja do godinu dana, ali ga čuvajte u tamnim flašama na hladnom, tamnom i suvom mestu kao što je podrum ili ostava.
Tinkturu od virka možete koristiti i do 5 godina u tamnim bocama koje se hermetički zatvaraju.
Foto: congerdesign / Pixabay
Ostavite odgovor