Suve šljive su još jedan odličan način za slkadištenje i konzerviranje šljiva izvan sezone. Sušene šljive sadržavaju više vlakana (12,4 g vlakana u jednoj šolji šljiva) od svežih šljiva, zbog čega su bolja opcija za sve koji imaju problem s probavom.
Proces sušenja isceđuje većinu vode iz šljiva, što sprečava rast mikroorganizama, pa se šljive mogu duže čuvati bez da se pokvare. Količina vode u svežoj šljivi u proseku je 75 - 95%, što kombinovano saproteinima, kiselinom i šećerom pogoduje razvoju bakterija i gljivica i bakterija i dovodi do kvarenja.
Suvo voće sadrži mnogo manje vode, samo 18 - 25%, i drugih supstanci, što značajno smanjuje mogućnost širenja mikroorganizama. Zbog toga je glavni zadatak sušenja uklanjanje što je više moguće vode iz šljive. Osim toga, tokom vremena šljive moraju zadržati hranljive materije, aromu i boju.
Suve šljive možete konzumirati same ili dodavati u druga jela. Poslužiće odlično u žitaricama za doručak, za pravljenje kompota, čajeva, kolača, smutija i voćnih salata. Takođe ih možete dodati u čatni od šljiva.
Priprema šljiva
Da bi uopšte mogli osušiti šljive kod kuće prvo ih morate ubrati ili kupiti na pijaci.
Šljive moraju da budu zrele i zdrave, sa idealnim odnosom šećera i kiselina i ne smeju imati nikakva mehanička oštećenja. Preporučljivo je brati ih nekoliko puta jer ne sazrevaju u isto vreme. Takođe, vreme početka berbe šljiva za sušenje varira u zavisnosti od vremena, klime u kojoj se gaji, zemljištu, sorti i negi, a u našim krajevima je to obično od juna do kraja septembra .
Za sušenje su najidealniji plodovi koji u voću sadržavaju više od 20% suve materije. Ali, po pravilu, zbog nedostatka vremena, proces sušenja se vrši pre, kada plodovi sadržavaju više od 18% suve materije.
Ako berete nedovoljno zrelo voće za sušenje nećete dobiti bogatstvo aroma i bojekoje suve šljive trebaju da zaadrže tokom sušenja.
Ako šljive kupujete na pijaci, birajte veće plodove jer će se tokom sušenja skupiti. Moraju da budu neoštećeni, zreli, čvrsti, sjajni i zdravi. Svežinu šljive možete zadržati u frižideru 3 - 4 dana, pa ih upotrebite što je pre moguće. Meko i zrelo voće šljive nije pogodno za sušenje.
Da bi dobili pola kilograma suvih šljiva, trebaće vam 3 – 4 kg sveže šljive.
Recepti
Postoji nekoliko načina za sušenje šljiva, a u domaćinstvu se obično suše u rerni ili na vazduhu, odnosno suncu.
Koji god način da izaberete, pre sušenja uklonite grančice i lišće sa svakog voća, dobro ih operite i iz svake maknite košticu. Šljive se mogu sušiti cele ili polovice, ali ako ih sušite cele, sušenje će potrajati malo duže nego kad su prepolovljene.
Pre sušenja šljive možete blanširati čime će se ukloniti njihov površinski voštani deo i postići bolje i brže sušenje. Posle sušenja šljive će dobiti još bolji ukus, miris i aromu.
Obavezno proučiti pre pripreme!
Sušenje šljiva na vazduhu
Sušenje na vazduhu jedan je od starih načina sušenja šljive. To je jednostavan proces tokom koga se šljive suše na vazduhu. Važno je da je vreme sunčano i toplo, bez vlažnosti, pa unapred pratite prognozu i vreme sušenja merite po povoljnim vremenskim uslovima.
Šljive se mogu sušiti na običnoj tepsiji, a ako želite da ih osušite još bolje, koristite rešetku kojom će se obezbediti dodatna prozračnost tokom sušenja šljive.
Šljive rasporedite na rešetku ili tepsiju, uvek jednu do druge. Šljive ne bi trebalo da budu suviše blizu i jedna preko druge. Zatim ih pokrijte gazom da biste izbegli nakupljanje insekata na njima.
Sušite ih na polusunčanom mestu, u svetloj hladovini, na mestu zaštićenom od prašine i prljavštine. Tokom dana šljive okrećite nekoliko puta da se ravnomerno osuše. Svaku noć ih unosite u zatvoreni prostor da biste izbegli nakupljanje vlage. Ujutru, kada se vlažnost vazduha smanji, iznesite ih na prozračno mesto.
Sušenje šljive na vazduhu traje otprilike tri do pet dana.
Sušenje šljive u rerni
Ovaj postupak je lakši od prethodnog, ali i skuplji. Osim toga, vreme sušenja šljiva je mnogo kraće.
Za početak, zagrejte rernu na temperaturu 40 - 60°C i stavite je na program ventilacije što će omogućiti ravnomerniji i bolji protok vazduha čime će se ubrzati i omogućiti bolje sušenje.
Nije preporučljivo sušenje na višim temperaturama jer se tako uništavaju vredni sastojci u šljivama, pa čak ni takve suve šljive neće biti ukusne kao one sušene na nižoj temperaturi.
U zavisnosti od toga da li ih sušite cele ili polovine, proces sušenja u rerni može da potraje 15 - 20 sati. Povremeno otvorite vrata rerne da bi izašla vlaga koja se stvara isparavanjem vode iz šljiva. Nekoliko sati pre kraja sušenja, povećajte temperaturu na 100°C da bi smanjili mogućnost kvarenja šljiva.
Sušenje šljive u dehidratoru
Osim u rerni i na vazduhu, šljive se mogu sušiti i u dehidratoru. Proces dehidracije je veoma jednostavan, a sve što trebate da uradite je odabrati neoštećene i kvalitetne šljive, oprati ih, naseći i podesiti željenu temperaturu. Sortu Stenli možete da režete na oba načina, dok Požegače prepolovite i nikada nemojte da ih sušite cele jer će sušenje da traje jako dugo. Podesite temperaturu dehidratora na 70°C i vreme sušenja na 7 sati. Ako volite jače suvo voće, produžite vreme sušenja na 8 sati.
Prednost korišćenja dehidratora je u tome što će se smanjiti vreme koje ćete provesti u kuhinji pored rerne, takođe možete i da rasporedite deo šljiva i osušite ih u rerni, a deo u dehidratoru i tako brže završiti. Ako imate dehidrator sa 5 polica, koristite samo 3 jer će se tako najpre osušiti. Ako ih sušite na svih 5 polica, otkrićete da će šljive na poslednje dve police biti manje suve nego na prve tri, a šljive na prve tri police će se do kraja osušiti, dok će poslednje dve i dalje biti „mokre”. Takođe povremeno pomerajte police da se sve osuši što je pre moguće i ravnomerno.
Za razliku od krušaka, jabuka i breskvi, šljive nemojte rezati na tanke čips trake jer su mnogo ukusnije ako se suše sečene na deblje komade.
Upotreba u kuhinji
Kvalitetne suve šljive mogu se čuvati i do nekoliko meseci, pa čak i godinamA. Čuvajte ih u platnenim ili papirnim kesama ili u teglama na suvom, tamnom i hladnom mestu. Možete ih i zamrznuti, pa će vam trajati još duže.
Sve sorte suvih šljiva mogu se jesti sveže. Zahvaljujući lekovitim svojstvima, najčešće se jedu ujutru „natašte“ ili sat vremena pre obroka jer podstiču varenje. Imaju nisku energetsku vrednost i možete ih koristiti u slatkim i slanim jelima.
Iako se za pripremu kompota najčešće koriste sveže šljive, od sušenih možete da napravite i domaći kompot. Skuvajte ih u vinu ili vodi sa dodatkom limuna ili pomorandže i začina i dobićete odličan kompot od suvih šljiva. Suve šljive su takođe odličan dodatak pitama i desertima sa testom, a možete da napravite i gust sos od šljiva sa šećerom i cimetom i preliti sladoled od vanile.
U slanim jelima suve šljive se najčešće koriste kombinovane sa svinjetinom, teletinom i govedinom. Na primer, dinstanoj govedinj dodajte sos od suvih šljiva za punoću ukusa.
Severnoafrička kuhinja je poznata po dodavanju suvih šljiva u tagine jela, zemljanih posuda u kojima se meso, povrće i suve šljive poređaju i polako peku na vatri. Suve šljive možete da dodate i u prosenu ili ovsenu kašu ili druga jela od žitarica, u nadeve od lisnatog testa ili napraviti kremasti smuti od šljiva.
Foto: David Pacey / CC
Ostavite odgovor