Pelin je prelepa biljka ispunjena istorijom, tradicijom i običajima, a piće pripremljeno od nje, apsint, jedno je od najjačih na svetu. Uz ovako jedinstveno piće, nije retkost da čak i iskusni profesionalci i stručnjaci u proizvodnji imaju mnogo nedoumica u vezi sa skladištenjem, posluživanjem, pa i upotrebom same biljke.
Kako ga čuvati, na kojim temperaturama, da li ga sušiti, najbolje prakse za pravljenje jednog od najpoznatijih pića na svetu su potpuno jedinstvene, jer pića iz ove biljke imaju posebne ukuse. Da bismo dodatno poboljšali način na koji uživate u napitcima, u nastavku vam donosimo detaljne informacije o samoj biljci, kako da je čuvate i šta na kraju možete da uradite sa njom, a na vama je da izaberete kako želite da je koristite.
Zimnica od pelina
Glavne biljne vrste koje se koriste za pravljenje apsinta su pelin, zeleni anis i komorač, a ova kombinacija začina često se naziva "Sveto Trojstvo". Mogu se koristiti i mnoge druge biljke, poput matičnjaka, zvezdastog anisa, anđelike, nane, korijandera i veronike, pa pelin kao biljka nije jedina zaslužna za pripremu ovog napitka. Ispod su isprobani recepti za razne upotrebe pelina koji će duže dasačuvaju njegovu svežinu i bogate ukuse.
Priprema pelina
Pelin je samonikla biljka koja raste u manjim grmovima i zbog toga se veoma lako bere. Cveta u julu i avgustu kada ima posebno aromatičan miris. U kulinarstvu se osušeni listovi i cvetovi koriste za pripremu raznih napitaka, ali i kao začin raznim jelima. Ali pre nego što napravite čaj ili liker od njega, morate da znate kako pravilno da pripremite listove i cvetove za dalju obradu.
Najvažnije pravilo je branje lišća kada nema kiše i rose i kada se lišće potpuno osuši. Ne berite ga rano ujutru ili kasno uveče jer je tada veći stepen vlage u vazduhu. Ako uberete mokre listove nećete moći da ih dobro osušite i vrlo brzo će početi da buđave. Berite samo gornje listove i nemojte seći donje delove stabljike.
Tokom berbe možete da koristite makaze ili srp, ali pazite da ne oštetite stabljike i uvek odrežite vrhove na dužinu 25 - 30 cm. Listovi pelina se beru pre nego što počnu da cvetaju, pre jula i avgusta, i nikada se ne beru listovi i cvetovi u isto vreme. Kada se pojave prvi cvetovi, listovi gube lekovita svojstva dok se pretvaraju u cvetove.
Samoniklo bilje, kao što je pelin, uvek berite dalje od puteva, industrijskih predela i naseljenih mesta. Biljke koje rastu na takvom prostoru su zagađene i njihova lekovita svojstva ne mogu da ublaže nečistoće koje se nalaze na površini lišća i cveća. U kuvanju se može koristiti i koren pelina koji se nakon sušenja može pretvoriti u prah. U tom slučaju potrebno je iščupati biljku sa korenom iz zemlje i četkom ukloniti zemlju sa korena. Ne perite listove, korenje i cvetove dok ne počnete da ih obrađujete. Ako perete listove pre nego što nameravate da ih osušite, brzo će uvenuti i može se pojaviti buđ.
Sušenje pelina
Listove i cvetove pelina treba čuvati u frižideru, najviše nedelju dana, ili odmah početi da sušite. Pelin se može sušiti na vazduhu, u rerni, mikrotalasnoj ili dehidratoru. Listovi su mali i tanki i osušiće se za vrlo kratko vreme, dok će korenu biti potrebno više od nedelju dana.
Sušenje na vazduhu
Sušenje na vazduhu je prirodni metod sušenja biljaka, ali je potrebno mnogo vremena i vremenski uslovi moraju da budu savršeni da bi se biljka pravilno osušila. Listove korena najbolje je sušiti na vazduhu, dok je za sušenje korena bolje koristiti dehidrator. Možete, ali i ne morate, nakon berbe oprati listove. Poređajte ih na pamučnu krpu da se ne preklapaju i ostavite razmak između njih da bi vazduh mogao da struji. Stavite ih na senovito mesto i nikada ih ne izlažite direktnoj sunčevoj svetlosti. Cvetove možete sušiti na isti način kao i listove, ali ih nemojte prati pre sušenja.
Listovi će se osušiti za 7 - 10 dana, a cvetovi za oko 15 dana. Tokom sušenja nekoliko puta okrenite listove i promešajte cvetove. Kada su suvi i lomljivi na dodir, to je znak da možete prestati da ih sušite i spremite u staklene tegle.
Sušenje u rerni
Pelin se može sušiti u rerni na temperaturi od 40°C. Listove, korenje i cvetove stavite na tepsiju obloženu papirom za pečenje, a koren možete oprati i iseći na manje komade i tako ga sušiti. Prosečno vreme potrebno za sušenje je 3 - 4 sata, a zavisiće od dela biljke koji sušite.
Sušenje u mikrotalasnoj
Sušenje u mikrotalasnoj nije najbolji izbor za sušenje cvetova pelina, ali zato na ovaj način možete da sušite i listove i korenje. Operite ih pre sušenja, a koren možete iseći i na manje komade. Postavite mikrotalasnu na maksimalnu temperaturu i uključite je na 30 sekundi. Ponavljajte postupak dok listovi i koren ne budu suvi na dodir. Nakon sušenja ostavite da se ohladi i spremite u staklene tegle.
Sušenje u dehidratoru
Najbolji način za sušenje je u dehidratoru jer se tako sačuvaju sva lekovita svojstva biljke. Stavite pelin na poslužavnike za dehidrator i uključite ga na 45°C na 2 - 3 sata. Koren se suši duže (otprilike 7 sati) za razliku od listova koji se osuši nakon 2 sata. Nakon što se osuši, izvadite ga iz dehidratora, ostavite da se ohladi i spremite u staklene tegle.
Mlevenje pelina
Suvo lišće ili koren možete samleti u blenderu, multipraktiku ili mlinu za kafu. Mleveni pelin se koristi za začinjavanje mesa ili povrća, a možete ga dodati i u razna pića. Osušene listove ili koren sameljite neposredno pre nego što nameravate da ih upotrebite kako ne bi izgubili aromu.
Natapanje pelina
Od pelina se uglavnom pripremaju različita pića kao što su čaj, vino, pivo i liker. Za pripremu napitaka listovi se potapaju u razne tečnosti da bi oslobodili svoju aromu i lekovita svojstva.
Čaj od pelina se priprema tako što se jedna supena kašika osušenih listova prelije ključalom vodom. Ostavite tečnost da odstoji oko 1 minut i odmah procedite. Pre konzumiranja čaja konsultujte se sa lekarom jer biljka koja može da bude izuzetno štetna za organizam ako se ne konzumira pravilno. Čaj možete da pijete odmah nakon pripreme i nemojte da ga ostavljate da stoji duže od 2 sata.
Tinktura pelina se pravi natapanjem listova u tegli u 90% alkohola. Ostavite tečnost da odstoji oko 10 dana, a zatim procedite i razblažite vodom. Možete ga koristiti u kombinaciji sa kockom šećera ili dozirati sa 2 - 3 kapi u vodi.
Rakija može takođe da posluži kao osnova za pripremu likera od svežih ili osušenih listova pelina, šećera i vode. Osim likera, možete da pripremite i apsint. Za pripremu koristite osušene listove i cvetove pelina, a postupak pripreme je sličan pripremi likera. Jedina razlika je u procesu destilacije koji se mora sprovesti tokom pripreme apsinta.
Kao i rakija, pivo i vino takođe mogu da posluže i kao osnova za pripremu pića, a proces pripreme je jednostavan. Pola šake osušenog pelina stavite u belo vino ili pivo i ostavite da odstoji 2 nedelje, pa procedite.
Bilo koji od navedenih napitaka od pelina je zdrav za ljudski organizam i korisno ga je ponekad popiti. Pripremljena pića se lako prave, potrebno im je samo određeno vreme da odstoje. Pelin ne treba ostaviti da stoji predugo u tečnosti, pa ga ne držite tako duže od 3 nedelje.
Skladištenje pelina
Sveže listove, korenje i stabljike možete čuvati u frižideru do nedelju dana u hermetički zatvorenim posudama. Ne ostavljajte ih na sobnoj temperaturi ili u vlažnim prostorijama jer se može pojaviti buđ i počeće da se kvare.
Osušeni pelin se čuva u staklenim ili plastičnim posudama koje se mogu hermetički zatvoriti. Važno je da ne dođe u kontakt sa vodom i vlagom. Suvi pelin se može čuvati 1 - 2 godine na suvom, hladnom i tamnom mestu kao što je podrum ili ostava.
Piće od pelina može se čuvati do godinu dana ako se kao osnova koristi neko alkoholno piće. Čaj je jedini napitak koji morate odmah da popijete, dok se likeri, apsint, vino i pivo mogu čuvati i do godinu dana na tamnom, suvom i hladnom mestu.
Foto: Vilina Petrova / Pixabay
Ostavite odgovor